Vesti

Stručni skupovi u okviru Evropskog festivala Rastimo zajedno održani su od 26- 28.novembra 2025. Diskusijama u okviru okruglog stola učestvovali su: Ljubica Belanski Ristić (CEDEUM, Bitef Polifonija, Skozorište), Prof. Jelena Vranješević, Prijatelji dece Srbije, Mila Manojlović, Sale Ivanović i Tricky art studio, Aleksandra Mitrić Štifanić ispred festivala Prvi kadar, studenti katedre FTV Produkcija Fakulteta Dramskih umetnosti u Beogradu, PU Mikolu, srednjoškolci, prijatelji i saradnici Art beat centra.

Festival se zahvaljuje Bart Peetersu, Annemie Gulickx ( KETNET) i Maya Gotz ( Prix jeunesse Internnational i IZI Institut) na privilegiji da ih čujemo, steknemo uvide u dobre evropske prakse rada Javnih servisa i upoznamo se sa iskustvima stručnjaka koji decenijama rade na poboljšanju slike dece u medijima i aktivnog učešće dece u medijima.

Smernice kojima se doprinosi unapređenju profesionalnih i etičkih standarda stručnog skupa održanog na Fakultetu dramskih umetnosti

Na Katedri za filmsku i televizijsku produkciju Fakulteta dramskih umetnosti održan je stručni skup za studente prve i druge godine, koji tek zakoračuju u svet televizijskih sistema, javnih servisa i produkcijskih odgovornosti. Upravo zbog toga, susret sa urednicima Ketneta, jednog od najuspešnijih evropskih dečjih kanala,  bio je posebno inspirativan uvod u razumevanje kako izgleda javni servis kada istinski služi svojoj publici.

U razgovoru je postalo jasno da u eri globalnih platformi, beskrajnih franšiza i algoritama koji odlučuju umesto ljudi, kvalitetni sadržaji za decu nisu luksuz, već nužnost. Ketnet, koji od 1997. godine gradi svoju prepoznatljivu priču, pokazuje da javni servis može biti moderan, duhovit, kreativan  i duboko odgovoran. Njihova filozofija počiva na četiri jednostavne, ali moćne vrednosti: poverenje, autentičnost, razigranost i učešće. Rezultat? Deca Ketnet ne gledaju samo kao na kanal, već kao na mesto gde se osećaju sigurno, viđeno i uključeno.

Urednici su opisali kako deca aktivno učestvuju u oblikovanju programa: kroz fokus grupe, emisije u kojima učestvuju, predloge tema i stalni dijalog sa produkcijom. Ta bliskost je razlog zbog kojeg Ketnet već decenijama gradi reputaciju brenda poverenja, ne zato što tako piše u strategiji, nego zato što mu veruju i najmlađi i njihovi roditelji. U digitalnom okruženju kanal ide korak dalje: nudi sadržaje na više platformi, ali bez reklama i praćenja korisnika, dokazujući da tehnološki razvoj ne mora biti u sukobu sa dečjim pravima.

Posebnu pažnju privukla je priča o njihovoj društvenoj misiji, oličenoj u kampanji Stip it jednom od najprepoznatljivijih evropskih pokreta protiv vršnjačkog nasilja. Nastala isključivo iz resursa Ketneta, kampanja je počela kao kreativna akcija dece koja su 2012. godine plesom širom zemlje podigla glas protiv nasilja. Danas, Stip it okuplja čitavu zajednicu, simbolizovana jednostavnim, a snažnim znakom četiri tačke, i prelazi granice Belgije-  od Flandrije, preko Brisela, do Danske i Slovenije. Rezultati evaluacija potvrđuju njen uticaj: 85% dece osnovnog uzrasta prepoznaje kampanju, a trećina građana smatra da je danas lakše govoriti o nasilju nego pre njenog pokretanja.

Smernice proistekle iz zaključaka skupa ukazuju na jednu važnu stvar: Ketnet je dokaz da javni servis može biti popularan bez kompromisa, edukativan  i zabavan bez banalizacije. Za studente i buduće producente, ova studija slučaja otvara vrata novom načinu razmišljanja o medijima za decu,  kao prostoru koji inspiriše, povezuje i menja društvo na bolje. Ketnetova praksa podseća da su odgovornost i kreativnost najbolji saveznici svakog javnog servisa koji želi da bude relevantan. I da kada su deca u centru — mediji dobijaju sasvim novi smisao.

Smernice i zaključci drugog dana stručnog skupa: Deca i mladi u medijima

Drugog dana stručnog skupa otvorili smo prostor za promišljanje o tome kako savremeni mediji vide decu, a kako deca vide medije. Diskusija je započela citatom iz knjige Nevidljivo dete, Nade Korać i Jelene Vranješević, koji kroz blagu ironiju prikazuje koliko je percepcija deteta kao nemoćnog bića  duboko ukorenjena u društvu. I gotovo četvrt veka nakon istraživanja na kojem je knjiga zasnovana, pokazuje se da nerazumevanje uloge medija u životima dece, kao i važnosti njihove participacije, nije umanjeno. Naprotiv, u mnogim segmentima situacija je danas još složenija.

Mladi učesnici skupa govorili su iz prve ruke: medije ne doživljavaju kao prostor koji im pripada. Ne vide sebe, svoje teme, svoje dileme. Obrazovni sistem, koji bi morao biti oslonac u borbi protiv vršnjačkog i medijskog nasilja, u praksi retko reaguje kada je to najpotrebnije. Formalni protokoli postoje, ali ostaju tek spisak lepih želja. Mladi se osećaju nedovoljno prihvaćeno, neshvaćeno i bez jasne institucionalne podrške. Oni srećniji pronalaze utočište u malim kreativnim zajednicama – umetničkim radionicama i edukativnim programima, ali to nije rešenje koje obuhvata sve.

U tom kontekstu, predstavljanje belgijskog dečjeg kanala Ketnet i njihove kampanje protiv nasilja Stip it delovalo je osvežavajuće i ohrabrujuće. Ketnet svoj rad zasniva na jednostavnom, ali moćnom principu: svaki sadržaj mora polaziti od prava deteta. Urednici su objasnili kako se dosledno odriču komercijalnih pritisaka, grade siguran prostor za decu i uključuju ih u proces stvaranja sadržaja. Njihova odluka da sopstvenim sredstvima finansiraju kampanju protiv nasilja,  jer smatraju da je to „dug prema društvu i budućnosti“ ostavila je snažan utisak. Rezultati Stip it kampanje pokazuju da mediji, kada preuzmu odgovornost, zaista mogu da promene društvene obrasce ponašanja.

Učesnici su se složili da ključ razvoja kvalitetnih medijskih sadržaja za decu leži u dobroj volji samih medija. Zakonski okvir koji bi ih obavezivao da štite prava deteta i dalje praktično ne postoji. To dovodi do toga da mediji retko razmišljaju o tome da će njihove sadržaje gledati deca i mladi. Takav pristup preslikava se i na širu društvenu klimu – deca ostaju na margini, a njihova iskustva i potrebe ostaju nevidljivi.

Iskustva stručnjaka iz različitih zemalja pokazala su da je Srbija u ozbiljnom zaostatku kada je reč o participaciji dece i mladih u društvu i medijima. Dok globalni trendovi podrazumevaju uključivanje mladih u kreiranje sadržaja, kod nas je njihov glas i dalje više izuzetak nego pravilo.

Zaključak dana bio je jasan: deca i mladi nisu pasivni korisnici medija, već važan i ravnopravan deo javnog prostora. Bez njihove vidljivosti nema ni kvalitetnih medija, ni efikasne prevencije nasilja, ni društva koje razume sopstvenu budućnost. Smernice ka načinu na koji je neophodno da funkcionišu mediji u Srbiji je način na koji Ketnet afirmiše dečiji glas u javnosti.Primer Ketneta pokazuje da je moguće uz znanje, posvećenost i malo hrabrosti stvoriti medijski prostor koji zaista pripada deci. Na nama je da takav prostor počnemo da gradimo u našem društvu.

Smernice i zaključci trećeg dana stručnog skupa: Share pool modeli i zelene teme za najmlađe

Treći dan stručnog skupa doneo je najdublje promišljanje o tome kako savremeni mediji mogu ( i moraju)  da odgovore na potrebe dece koja odrastaju u složenom, promenljivom svetu. Centralna gošća programa bila je Maya Gotz, direktorka minhenskog Prix Jeunessea i rukovodilac IZI instituta, čija višedecenijska praksa istraživanja odnosa dece i medija predstavlja međunarodni standard u ovoj oblasti. Njeno izlaganje postavilo je pitanje koje sve više oblikuje globalne strategije javnih servisa i nezavisnih produkcija: da li su „share pool“projekti budućnost dečjeg medijskog programa?

Ovaj model saradnje omogućava da se sadržaji kreiraju uz istovremenu brigu o lokalnom identitetu i globalnoj razumljivosti, da svaka zemlja ponudi originalni pogled, ali da svi skupa grade jedinstven narativ koji dopire do dece širom sveta. U takvom okviru predstavljen je i međunarodni serijal WeMe, nastao u saradnji sa više od četrdeset zemalja, među kojima je i Srbija. Poseban segment projekta,  pokazuje kako predškolci širom planete doživljavaju prirodu, dok upotreba veštačke inteligencije omogućava da se njihove priče prevode preko jezičkih granica, ne umanjujući autentičnost njihovog glasa.

Ono što je ostavilo najjači utisak na učesnike skupa bili su video snimci koji prikazuju reakcije dece na različite medijske sadržaje – trenutke oduševljenja, radoznalosti, ali i nelagode ili nezainteresovanosti. Za sve koji se bave radom sa decom i mladima, ovi materijali su dragoceni jer jasno pokazuju koliko je važno da se deca ne posmatraju samo kao publika, već kao aktivni saradnici u procesu stvaranja. Dok odrasle rutinski pitamo za mišljenje o svakom proizvodu, kod dece to često izostaje, pod pretpostavkom da ih poznajemo ili da se sećamo kako smo mi nekada razmišljali. Međutim, savremena istraživanja, kao i iskustva sa terena, potvrđuju suprotno: najbolje smernice za kreiranje kvalitetnog dečjeg programa dolaze – OD DECE.

Upravo zato je participacija dece u medijskom stvaralaštvu predstavljena ne kao poželjna dodatna vrednost, već kao nužan preduslov za razvoj relevantnih i etičkih sadržaja. Deca su danas izložena snažnom medijskom pritisku – od senzacionalističkih naslova do dramatičnih narativa o globalnim krizama. Klimatske promene, tema iz koje je i nastao share pool projekat WeMe, često se u medijima predstavljaju kao preteća prijetnja bez jasnog objašnjenja i konteksta. Takav pristup ne štiti decu, već ih ostavlja u vakuumu straha i nesigurnosti.

Zaključci trećeg dana pokazali su da ne postoje teške teme za decu – postoje samo pogrešni načini da im se te teme predstave. Deca razumeju više nego što im odrasli često priznaju. iskren razgovor o problemima i njihovim mogućim rešenjima pruža im osećaj uključenosti i sigurnosti. Sakrivanje informacija iz straha da bi ih mogle uznemiriti zapravo čini najveću štetu: stvara jaz između njihovog iskustva i sveta koji im prikazujemo.

Smernice se svode na jednostavnu poruku: budućnost medija za decu mora počivati na njihovoj participaciji – u donošenju odluka, u kreiranju sadržaja, u oblikovanju narativa koji govore o svetu u kojem žive i koji će jednog dana upravo oni voditi. Deci ne treba pojednostavljena slika stvarnosti, već prostor da je upoznaju, razumeju i učestvuju u njenom menjanju.

Zaključak i smernice proistekle iz stručnog skupa potvrdili su da inovacije u medijskom stvaralaštvu ne počinju tehnologijom, već slušanjem. A kada zaista saslušamo decu – njihova pitanja, strahove, ideje i radost, postaje jasno da je upravo  njihovo učešće, najpouzdaniji put ka stvaranju održivog, kvalitetnog i društveno odgovornog medijskog pejzaža.